First topic message reminder :

"Hvala gospodine savrseni." Nasmesila se i izasla.

"Pa kad to tako kazes zvuci lose." Trudila se da suzbije osmeh.

"Aha", nasmejao se. "A kako da kažem da ne zvuči loše?"

"Pa...Da kazes kako je moje srce odjednom postalo duplo vece i oboje vas volim." Nasmejala se siroko.

Nasmejao se na to. "Pa to već zvuči kako treba."

"Eto vidis." Nasmesila se. "Ti sve volis da iskreces."

"Pa šta ću kad mi je tako delovalo."

"Svecano se izvinjavam." Nasmesila se.

Nasmejao se "Prihvatam izvinjenje."

"Drago mi je da je tako." Rekla je kada se sa vrata culo.'Kakva je ovo dzukela?!' Trgnula se a onda otisla tamo i uzela Roxy u ruke. "Roxy nije dzukela Tom!" Rekla je besno.

Otišao je u hodnik za njom. Pogledao je u Toma pa u Karlu.

Prostrelio je Roberta pogledom i zaustio da nesto kaze ali ga je Karla preduhitrila. "Mama je rekla da mozda da bude ovde i da prenoci ovde i necu da cujem ni jednu rec povodom toga." Rekla je ostro zastitnicki drzeci Roxy.

Gledao je u oboje, a Roxy je gledala u njega. Nije shvatala šta se dešava. "Mogu ja da idem kući. Nemoj da se svađaš sa njim."

"Necu da ides kuci." Rekla je gledajuci u Toma a pogledala Roberta molecivo,zatim je vratila pogled na Toma. "On je moj decko Tom i volim ga,on voli mene i shvati to.Ne vidim zasto si toliko ljut.Znas da i tebe volim i da to nema veze jedno sa drugim." 'Pricacemo posle.' Rekao je mirnije i samo prosao pored njih i otisao u svoju sobu.

Nije mogao ništa da joj odbije kad bi ga tako gledala, ali nije želeo da se svađa sa bratom zbog njega. Tom je imao pravo što se ljuti i on je to znao. "Vidi, možda je stvarno bolje da idem."

"Nije.Pricacu kasnije sa njim." Pomazila je Roxy. "Nisi ti dzkela,ti si moja mala lutkica." Rekla je ceskajuci je,a onda je pogledala u Roberta."Nemoj jos da ides."

"Karla neću da se svađaš sa bratom zbog mene. Ovo je njegova kuća i, ako on neželi da budem tu otići ću. Stvarno neću nikog da ljutim."

Ostavila je Roxy i ustala."Slusaj me dobro Roberte." Rekla je gledajuci ga u oci. "Zadnji put ti kazem da te on ne moze oterati odavde dok god zelis da budes tu.Razgovaracu sa njim posle.Sada hocu da budem sa tobom.Necu da izbegavas da dolazis kod mene zbog njega.Naviknuce se."

"Znam. Sve to si mi rekla i prošli put, a on je i dalje ljut. I ne krivim ga." Gledao ju je u oči. "Želim da budem s tobom, ali neću da nekom smetam u njegovoj rođenoj kući." Slegnuo je ramenima "Mogu da dolazim kad on nije tu."

"To je i moja kuca!" Rekla je gotovo placno. "Necu da izbegavas da dolazis zbog njega."

"Jeste, ali ti ćeš se udati i otići, a on će ostati ovde tako da praktično to je više njegova kuća." Gledao je u nju "Možemo da budemo napolju."

"To ne mora da bude tacno." Rekla je sada besno. "Mogu ovde da zivim koliko god hocu!"

"Nema potrebe da vičeš", rekao je smireno.

Stavila je dlanove preko lica i uzdahnula."Izvini."

"Ništa. Idem kući, a ti pričaj sa njim", sagao se da pomazi Roxy.

"Uredu." Rekla je nezadovoljno.