- Odmahne glavom i sjedne na krevet.-

Kad je došlo jutro, ustane se iz kreveta i krene prema kuhinji, onako, bez majice.

- Ustane s pa krene pronaći Alexa. Pošto čuje neku buku u kuhinji krene prema tamo. Pomalo zine kad ga vidi bez majice, no onda se dobije.-
Jutro

"Dobro jutro", nasmiješi se, dođe do nje, zagrli ju oko struka i poljubi ju.
"Da znaš, lijepo sam sinoć spavao"

- Uzvrati mu poljubac.-
I ja

Osmijeh mu zatreperi na usnama.
"Vidiš, sad se nitko nije morao žrtvovati.. Želiš li kave?"

Može - Nasmiješi se i sjedne.-

Uzme kavu i donese na stol.
"Izvoli", reče i pruži ju Lexi.

Hvala - Otpije malo-
Um, nisam te pitala do sada.. jel ti ideš na faks ili radiš ili?

"Razmišljao sam", reče polako. "Mislim da ću napustiti faks."

Zašto? - Pogleda ga.-

Makne pogled s nje. "Ja nikad nisam bio stvoren za školu.."

Zašto si se onda upisivao? - Upita s razumjevanjem.

"Zbog mog oca..", kaže i pogleda ju.

- Kimne glavom.-
I što planiraš?

"Ne znam", reče i zazvoni mu mobitel.
Pogleda Lexu i javi se. Kad je završio razgovor, bacio je mobitel od pod te su mu suze počele navirati pa je stavio glavu u ruke.

Alex - Dođe do njega.-
Što je bilo?

Još uvijek je držao glavu u rukama kad je progovorio:"M-moj otac.. Dobio je moždani u-udar i.. o-on je.. umro"

- Zagrli ga.-
Žao mi je, jako.

"Što ću sada?", pitao je više sam sebe. "Moj otac mi je bio veliki oslonac.. Da njega nije bilo, ja nikada ne bih završio srednju školu."

- Bilo joj je žao Alexa, ali nije znala što reći u takvom trenutku.-
Želiš li um.. da te ostavim samoga?

Podigao je pogled prema njoj, obrisao suze i rekao:"Ne ostavljaj me, molim te."

Neću, ne brini - Bilo joj je drago što nije tražio od nje da ode. Zagrli ga.-

Uzvrati joj zagrljaj i grlio ju nekoliko minuta. U njenom zagrljaju se smirivao.

- Šuti ne znajući što reći.-