First topic message reminder :

Grlio ju je i stezao ne želeći da je pusti. Bojao se da će ga ostaviti i otići sa Hitklifom i da će mu uzeti dete, a to joj neće dozvoliti. "Zašto si mi to uradila? Zar me uopšte ne voliš? Zar je sve ono što si mi rekla bila laž?"

"Naravno.Dobro mi je." Rekla je pomalo iziritirano.Bilo joj je dosta tih pitanja i bilo joj je dosta njenih odgovora da joj je dobro samo da nikog ne bi uznemirila kada nikako nije bila dobro.

'Meni možete reći šta Vas muči. Neću mu reći.'

Uzdahnula je."Sve me muci Lola.Sakrivam se od njega dok bi najvise zelela da mogu da se prilepim za njega i ne pustam ga,i pocela sam cak i da umisljam stvari.A on sada ide kod Fleur i dece,a znam da smo planirali da idemo zajedno i..." Protrljala je oci rukama nemajuci zelju da vise bilo sta prica.

'Boli Vas što Vas isključuje iz svog života? To je normalno kad ga volite. Ali ne znam šta da Vam kažem i kako da Vam pomognem.'

Odmahnula je rukom."Ne mozes mi pomoci." Trenutno mi niko ne moze pomoci. "Idem..." Nije ni znala gde samo je pokazala na vrata kuhinje i izasla.

Lola je pogledala za njom i sela na stolicu. 'Moram nešto da uradim i to hitno. Možda je ona dobro i jede i pije lekove i čajeve, ali njoj nije dobro. Njoj treba on, posebno u ovim mesecima kada je trudnoća toliko napredna. Nije potreban samo njoj već i njihovom detetu.'

Nije ni sama znala gde ce.Nece ga biti celi dan. Ponovo je uzdahnula i resila da ode u biblioteku.Tamo se bar malo osecalo njegovo prisustvo.Usla je polako.Nije htela nista da dira,samo da bude tu,da se oseca da mu je bar malo bliskija nego sto stvarno jeste.Nakon nekog vremena je resila da bi,kad je vec u biblioteci,mogla nesto i da cita.Uzela je neki senzacionalisticki roman da joj koliko toliko drzi paznju i sela u koznu stolicu za stolom.Beba je bila posebno nemirna tog jutra.Oko podne se vec zacudila. "Pa nesto ti se bas vrti od jutros,zar ne?" Nasmesila se drzeci ruku na stomaku,a zatim se setila da nije nista jela od jutros,nije uopste bila gladna ali je verovala da beba mozda jeste."Izvini dusice." Rekla je i spustila knjigu na sto izlazeci iz biblioteke i pomazila stomak. Otisla je u kuhinju."Lola mogu li nesto da jedem?"

'Naravno. Spremila sam ručak.'

"Super." Rekla je ni ne pitajuci sta je spremila. "Nema potrebe da postavljas citav sto samo za mene,jescu ovde." Uzela je tanjir i sama si sipala jelo pa je sela u kuhinju za sto i pocela da jede.

'Gospođo da li je gospodin bar jednom dodirnu Vaš stomak kada je beba počela da se mrda?'

Razmisljala je o 'onome'.Ubedjivala je sebe da je to sanjala,ali i dalje je mislila da nije tako."Nije" Rekla je na posletku ne zeleci da ispadne luda.

Odmahnula je glavom 'Tako sam i mislila.'

Slegla je ramenima."Sta je drugo za ocekivati?" Upitala je tiho i nastavila da jede bez imalo apetita.

'Pa nadala sam se da je bar jednom dodirnuo i osetio svoje dete.'

"Ne zeli da dodirne mene,a dete je trenutno u meni." Dodala je jos tise.

'Da,' uzdahnula je. 'Idem da Vam zalijem cveće.'

"Ne moras da se trudis,unajmio je neke ljude koji to rade...sve rade pogresno." Uzdahnula je. "Vrt je i onako ne bitan,a cvece u kuci je zaliveno."

'Pa naredio im je da slušaju Vaše savete oko vrta i da ništa ne diraju. Čak im je platio više da ćute i ne komentarišu pa je sada sve kako je bilo, samo da malo oživi.'

"To je lepo." Prokomentarisala je zvuceci maltene nezaintereovano za vrt ili bilo sta sto ima veze sa tim.

'Da,' uzdahnula je i izašla. Cveće je već bilo zaliveno jer ga je zalila pre sat vremena, ali nije mogla da gleda nju kako pati.

Kada je zavrsila sa jelom izasla je iz kuhinje i otisla u njihovu sobu ali ni tamo nije imal mira.Brzo je izasla i otisla u deciju sobu trazeci bilo sta sto bi mogla da radi.

Kada je stigao u kuću na selu deca su ga oduševljeno dočekala. Igrao se sa njima i životinjama pa je ušao u kuću. Deca su mu rekla da je Fleur bolesna tako da je znao da mu je plan propao da nju pozove na venčanje. 'Još ne pričate?' Umesto pozdrava postavila mu je pitanje. Znala je šta se dešava. Rekao joj je. "Zdravo i tebi. Ja sam dobro. Kako si ti?" Seo je pored nje na krevet. 'Dobro sam. I?' "I ne pričamo." 'Planiraš li da progovoriš sa njim ili da se pomirite?' "Ja pričam, ali ona ne. Uvek mi odgovora sa jednim 'da' ili 'ne' i to je sve. Od pomirenja nema ništa. Samo mi je krivo što ne mogu da uživam u bebinim pokretima." 'Pa kad bi je pitao da ti dotvoli da je dodirneš osetio bi, ali ne gospodin je ponosan i neće da moli.' Spustio je pogled "Neću da je molim." Odmahnula je glavom 'Eto. Nemoguć si.' "Nisam! Ona ne voli mene već njega i ljubila se sa njim u mojoj kući," stegao je vilice. 'Fransoa oboje znamo da to nije tačno. Voli te.' "I baš mi to lepo dokazuje. Ljubi se sa seljakom. A ja budala hoću da joj poklonim konja i unajmim njenog ljubavnika da pazi na Lepoticu." Uzela ga je za ruku 'Fransoa moraš da joj veruješ, ako kaže da ne voli njega već tebe i da je dete tvoje. Znaš i sam da jeste. Dete koje raste u njoj je tvoje. Ona ne bi mogla da laže u vezi toga.' "Kako pa ti znaš da li može ili ne? Videla si je samo jednom, a ja živim sa njom šest meseci i ne poznajem je." 'To je dete Fransoa. Nijedna žena ne laže u vezi svog deteta.' "Možda ona laže," bio je uporan. 'Nerviraš me. Što si došao? Šta ti treba?' "A što misliš da mi nešto treba?" 'Znam te. Da čujem?' "Hteo sam da te pozovem da ideš sa mnom na bal povodom venčanja." 'A što ne pitaš nju?' "Ne mogu." 'Što ne možeš?' "Fleur ne muči me. Nije mi lako da je zamolim za nešto." 'E pa sad ćeš morati. I bolje kreni kući kod svoje žene. Trudna je i moraš da brineš o njoj. A i sprema se oluja.' "Teraš me?" 'Da,' iskezila mu se. "Neverovatno," nasmejao se i ustao. "Doći ću opet," nagao se i poljubio je u obraz. 'Bolje bi ti bilo. I povedi i nju.' "Fleur!" 'Nemoj ti meni Fluer. I ne dolazi dok se ne pomirite.' "Laku noć." Izašao je iz sobe. Otišao je do dece i sve ih poljubio za 'laku noć' pa je pošao kući sa Munjom.
Lola je ušla u kuću 'Gospođo?'

Kuca je bila tiha tako da je cula Lolu dok je jos bila i na spratu.Kao u ukletom zamku. Proslo joj je kroz glavu i nije mogla da se seti kada je kucu koju je dozivljavala kao dom pocela da dozviljava kao ukleti zamak. "Tu sam Lola.Sta je bilo?" Upitala je silazeci niz stepenice.

Pogledala je u nju 'Sprema se oluja pa sam se pitala da li želite da ostanem sa Vama da ne budete sami?'

"Nema potrebe,slobodno budi u svojoj kuci." Trudila se da joj se nasmesi,ali joj nije poslo za rukom pa je odustala. "Hvala ti i laku noc."