-Jel ima sta da se jede?-unese je i povede je do kauca. Potapsa popunjen naslon za ruke i spusti je, a onda vec istog trena nestane iza zida koji je odvajao dnevnu sobu od kuhinje.
-Pa mozes i napolju, ali obzirom da ono sto mi se cini da spremas da mi pokazes i nije bas pogodno za visok pritisak tvog komsije od prekoputa, onda bi to trebali ostaviti za ovde. Ovde i sad.-smeje se
-Pa da, dobro jeste. Ali zelim da ovo bude, znas nesto sto...Nezaboravno. Nemas pojma koliko sam te cekao, zelim da uzivam u tebi na sve moguce nacine.-