Mine

Dođe Alan i pokuca.

slobodno je*sedi u cosku sobe*

Uđe.
- Ćao...-
Kaže pa pročita ime na pločici kraj vrata.
-Emily? Ja sam Alan. U susjednoj sobi.-

drago mi je*klimne glavom i osmehne se*

Sjedne na neku vrecu za sjedenje na podu. -I, zašto si završila tu?- osmjehne se.

pokusaj ubistva

Nasmije se. -Opa, bolja si od mene. Raspoložena za pričanje?-

ako zelis da*nasmeje se* dodji kod mene

Približi joj se. -A vidi, baš se činiš draga. Tko bi rekao.- nasmije se. -Ajd, pričaj.-

pa, bio mi je momak i .. bili smo dugo zajedno pet meseci. I normalno isla sam kod njega kuci,njegovi me bas nisu voleli... i tako.. jednom smo bili sami jer su njegovi bili naneko izletu i hteo je da spavamo zajedno ,ja nisam. Rekao mi je da ce raskinuti sa mnom,iskreno bilo me je briga jer sam tada shvatila kakav je.. onda me je zgraio i .. krenuo je da me skida,pobegla sam i uletela u kuhinju, govorila sam mu da preikne ali nije ..i nisam htela to da dozvolim uzela sam noz i ubola ga u stomak. Naravno njegovi su bogatasi i eto ja sam ispala krivac a on jadan

-To je onda pokušaj ubojstva u samoobrani. Pa nisi ti kriva. Isuse, kako me iznervira kada se tako nešto dogodi.- kaže.

tvoj slucaj?

-Ma neko sitno dilanje, pa mi nisu mogli ništa, pa su mi prišili kao i neku krađu da me lakše maknu.- zamahne glavom ljuto. -Ali dobro, nije tu tao loše-

izaci ces brzo

-Ne bih rekao...A i nemam kamo.- slegne ramenima i nasmije se.

zao mi je. nemas porodicu?

-Ne volim ih- naceri se.

*smeje se* znaci bezobraznik neki*rukom mu astrese kosu*

-Prihvati me takav kakav sam ili nista- nasmije se. -A ti, koga imas vani?-

da,mamu..

-Ona te branila ili ti nije vjerovala?-

branila me je.. ali znas sta mi je zao? sto skotu nisam sva creca isekla

-Još uvijek imaš vremena.- nasmije se. -Znaš li da ti se za isti zločin ne može suditi dvaput?-

da znam,planirala sam da ga ubijem ako ne zaglavim ovde,izvini mozda delujem kao neki bolesnik