First topic message reminder :

Pogledajte razne izložbe i kulturna dešavanja.

"Misliš?" Pogleda je "Možeš li sama da siđeš niz stepenice?"

"Mislim da mogu." kaze nemajuci pojma da li moze ili ne.

"Onda mogu da te pustim?" Gleda u nju, ali je ne pusti.

Smeje se "Mozes."

"Sigurno?" Skloni ruke sa nje, ali ih drži uz nju za svaki slučaj.

"Aha." klimne glavom nekoliko puta smeseci se i stoji sama,ali kad nastavi niz stepenice ponovo se saplete ni o sta.

Uhvati je i povuče sebi u naručje kako ne bi pala "Izgleda da ne možeš sama."

"Stepenice su klizave." i dalje se smesi

"Meni nisu klizave."

"Ti nisi u stiklama." smeje se

Nasmeši se "A da probamo da li su klizave kad se izuješ?"

"A zamisli sebe u stiklama." zakikoce se "Pa dobro,hajde da probamo." smeje se i uhvati se jednom rukom za njega a drugom izje jednu pa drugu sandalu.

Nasmeje se na njen komentar i samo odmahne glavom "Daj to meni," uzme joj sandale iz ruku.

"Ok." trepne nekoliko puta da razbistri pogled pa predje 2 stepenika i spotakne se ponovo.

Nasmeje se pridržavajući je, "Ok sad nemoj da mi kažeš da ti je haljina duga jer nju nema šanse da ti dozvolim da skineš."

Nasmeje se "Ne bih je skinula,ali ona je kriva." smeje se

Nasmeje se "A šta misliš o tome da ti meni dozvoliš da te ponesem kao prvog dana kada smo se upoznali?"

Nasmeje se "Volim kad me nosis." pruzi ruke ka njemu.

Smeje se "Onda ću da te nosim," namesti sandale sebi u ruku tako da mu ne smetaju i da može da je nosi pa se savije kako bi je podigao.

Nasmeje se i zagrli ga oko vrata "Moj princ na belom konju."

Smeje se i podigne je sebi u naručje "Tačnije ljubavi ja vozim crnog i ima malo više od jednog konja."

Zakikoce se "Upravu si.Ali i ona metafora je bila lepa."

Smeši se "Jeste. Ti imaš belu haljinu."

Pogleda u haljinu i dalje se smeseci "Imam,pa?"

Smeje se "Pa ipak ima nečeg belog u priči."