First topic message reminder :

Pogleda ga.Primetila je da izgleda nekako...Uvredjeno? Pitala se."Hvala." rekla je i spustila korpicu na sto,pa uzdahnula "Ponovo sam rekkla nesto zar ne?"

Pogleda ga pa privuce noge do grudi i nasloni bradu na kolena gledajuci u ekran.

Namesti jastučence na naslon i spusti glavu na njega, a onda pusti neki kviz znanja.

I dalje pilji u ekran iako nema pojma sta je okrenuo razmisljajuci sta se dogadja sa njima. Jutros je zeleo da se pomirimo,a sad... stegne vilicu ne znajci sta da misli.Odjednom joj padne na pamet kako je izgledala to jutro i kako se jedva suzdrzavala da ne zaplace pa pomisli da se pomirio sa njom iz sazaljenja "Ali ne bi mogao...a mozda i bi..." pomisli pomalo ocajno

Gleda u televizor trudeći se da prati pitanja i odgovore. Nije znao kuda sve ovo vodi. Bili su samo mesec dana u vezi i već su se toliko puta posvađali. Bilo mi je mnogo lakše dok mi je bila samo drugarica. Čekao sam zajedničke časove samo da je vidim i da pričam sa njim, a sad... Pa i sad to radim. Motao je po glavi i ispitivao sebe šta oseća.

Sta bih trebala da radim ako je tako?Ne mozes biti sa nekim iz sazaljenja to ne moze opstati.Ali rekao je da me voli...mozda je...ne tako nesto ne moze da slaze... Misao joj se ne povezano izgubila dok joj je pogled odlutao na Lexa i Rovera.

Volim je. U to sam siguran 100%. Tu nema sumnje. To ne dovodim u pitanje. Sviđa mi se, privlači me, uzbuđuje me. Volim da vodim ljubav sa njom, ali imam utisak da uvek završimo u krevetu čim krenemo da se strasnije ljubimo, a neću da ona misli da bih ja samo to hteo, da ne mogu da joj pružim i nešto više od toga. A onda kad je odbijem osećam se kao najgori muškarac na svetu jer je povređujem. Tiho uzdahne i zevne.

Kad cuje da je zevnuo prene se iz razmisljanja iako je to bio najtisi zvuk u sobi.Pogleda ga i spusti noge na pod. "Trebala bih da idem,ti ces verovatno sutra ustati rano da ides po svoje a ja trebam da zavrsim sliku."

Pogleda ka njoj kad joj čuje glas "Ok. Da idem po njih oko 10 sati." Nije hteo da ona ide. Pa zar ne može da spava kod mene samo jedno veče čak i ako se ništa nije desilo?

"Pa ti i nije rano." nije nameravala to da kaze naglas ali nije zelela da ide,a izgovori za odlazak su joj bili prilicno slabi.

"Pa nije. Možeš da ostaneš, ali, ako nećeš..." slegne ramenima.

Zelela je da ostane ali nije imala osecaj da i on to zeli.Delovao joj je ravnodusno.Na trenutak se ponovo zamislila ne odgovorivsi mu na pitanje.

Gledao je u nju čekajući sa nestrpeljenjem njen odgovor, ali joj to nije pokazao.

Odmahnula je glavom da razbistri misli setivsi se da treba da mu odgovori. "Izvini zamislila sam se...pa da li...zelis li da ostanem?" upita jednostavno.Nije mogla vise da lupa glavu oko toga.

Gleda u nju. Nije očekivao da će ga to pitati. "Želim."

"Pa onda smo se dogovorili." nasmesi se

Nasmeši joj se.

I ona zevne pa odveze kosu i prodje par puta kroz nju.

Nasmeši se na to i ugasi tv. Ustane iz fotelje i ostavi daljinski na stočić. "Hajmo u krevet."

Klimne glavom "Hajedemo." osmehne se "Samo...moraces mi ponovo pozajmiti jos jednu majcu."

Nasmeši se "Uzmi koju god hoćeš. Idi ti prva u kupatilo."

"Ok." nasmesi se pa uzme neku njegovu sivu majcu iz ormara i peskir i ode u kupatilo.

Nasloni se na otvorena vrata koja vode na terasu, prekrsti ruke i zagleda se u zvezde.

Izadje iz kupatila nakon 15-ak minuta,u njegovoj majci,a svoje stvari je prebacila preko ruke.Pogleda ga i ode do njega."Kupatilo je slobodno." nasmesila se "Nisam potrosila puno tople vode."

Okrenuo se ka njoj kad mu je prišla i nasmešio se. "Super, brzo ću," ode u kupatilo.

Nasmesi se pa prebaci stvari preko stolice i izadje na terasu.Bilo je sveze,ali ipak ne tako hladno,vedro vece.Nasmesila se gledajuci po dvoristu pa je podigla pogled prema nebu.