Hodnik škole

*dode Ashton i krene prema svom ormaricu*

- Ugleda nekog dečka na hodniku pa mu se odluči obratiti pošto ne može pronaći svoj ormarić.-
" Oprosti, možeš mi molim te reći gdje je ormarić broj 12.?" - Upita totalno opušteno mislim pošto ne zna da je princ. ( btw oni svi već znaju i da je posvojena i sve)

*okrene se prema njoj otvarajuci svoj ormaric*
Um, mislim da je dole par redova nize od mog. Moj je 20 pa, izbroji *nasmijesi se*

(on je kao malo bitchast u pocetku xD, kako ja skonta *

( aha ^^)
- Podsmjehne se.-
" Hvala ni na čemu" - Namršti se osjećajući se glupo.-

Nista, svao vrijeme *namigne joj*

- Iako vidi da je kreten počne joj se sviđati na neki način. Pogleda u njega pa podigne obrvu ljutito.- " To sam rekla sarkastično jer se nisi ni trudio pomoći mi. I ne znam što si umišljaš tko si da se tako ponašaš s ljudima.."

A ja ne znam ko si ti da se usudujes galamiti na mene kada ne znas ni ko sam ni sta sam. Pomogao sam ti, rekao sam da je par redova nize od mog, i da je moj broj 20. Hoces li i da te otpratim do tvog ormarica *ljutito kaze, jer iako se ponasao kako se ponasao u biti je bio fin*

- Prođe rukama kroz kosu pomalo ljutitio.-
" Oprosti tko god da jesi samo mi je danas prvi dan a ljudi me već gledaju čudno a ni sama ne znam zašto. I tko si ti to?"

Ashton *nasmijesi se na kraju a onda mu sine*
Cekaj, kazes da si nova, je li.

" Da.. Ja sam Sophie"

*udje obucen u farmerke i koznu jaknu*

- Pogleda prema dečku koji je ušao pa vrati pogleda na Ashtona.-

*skine ray ban i dodje do oramrica koji je bio broj 13 pa ga otvori*

" Koji je broj tvoji ormarić?" Obrati mu se još uvijek stajajući pored Ashtona.-

13*nasmeje se uglom usana* ako si sujeverne ne bih ti ga preporucio

" Ha?" - Upita ga ne razumijevši ovo drugo.-

ma nebitno*okrene se *

- Kimne glavom pa pogleda u Ashtona.-
" Da, nova sam. Zašto si pitao?"

Um, Sophie *zasto mi je toi poznato *strane razmisljati*
Pa da, ti si ona djevojka koja je navodno usvojena ili stra vec.

- Pogne pogled žalosno. Nije znala da svi već znaju.-
" Zapravo nisam usvojena već nemam roditelja, da."

*slusa pazljivo sve*

Sorry, nisam te zelio povrijediti *pride joj jer m je bilo i zao, ali je sazaljevao, jer zna da ni on to ne bi volio da njemu rade*
Ne bih to zaista spominjao *rastuzi se jer je sada zaista zeznuo situaciju*

strasno je kad te roditelji ostave,veruj mi lakse ti je kad znas da te nisu napustili svojevoljno*okrene se ka njima*

- Podigne pogled.-
" Oprostite ali nije mi do toga da pričate o mom životu" - Počne se smijati.- " Ja sam si ok s time."