Napucila je usne." Ne mislis valjda stvarno da je tako.

"Samo malo."

Uzdahnula je."I po tebi ja bih trebala da ti dopustim da mi kupujes sta hoces?"

"Da", nasmešio se.

"Roberte osecam se kao kakva sponzorusa tako.Neka sitnica s vremena na vreme je ok,ali ovako..." Slegla je ramenima i naslonila se na njega.

"Ne želim da se osećaš kao sponzoruša kad ti to nisi."

Nasmesila se."Samo nemoj da preterujes,povremeno zadovolji tu svoju...potrebu da mi poklonis nesto."

Nasmešio se "Hvala ti", poljubio ju je u obraz.

Zakikotala se."Nekada si stvarno cudan."

"Ja? A zašto?" Smešio se.

"Zahvaljujes mi jer ces ti meni nesto da poklonis?" Rekla je kroz smeh.

Nasmejao se "Ne, ja se zahvaljujem na dozvoli."

Nasmejala se."Znam,ali opet je smesno."

"Pa i nije, ako gledaš onako kako ja to gledam. Šta, ako mi dođe da ti kupim neki veš? Ko će više da uživa u njemu, ti ili ja?"

Nasmejala se."Dobr,dobro.Prestajem."

Nasmejao se i poljubio je.

Uzvratila mu je poljubac i zagrlila ga.

Zagrlio ju je "Da idemo nazad?"

"Moze." Klimnula je glavom.

Nasmešio se pa su krenuli nazad do kola.

Preplela je prste sa njegovim."Hvala ti sto si bio na priredbi."

Nasmešio se "Nema na čemu."

"Uplasila sam se u jednom trenutku." Priznala je.

Pogledao je u nju "Zašto?"

"Da nisi dosao.Glas mi je drhtao." Rekla je tiho.