"Pa mozemo posle?" pogledala ga je.

Nasmešio se i otvorio vrata "Možemo."

Usla je unutra i krenula ka dnevnoj sobi. "Kakvu bi pticu?Onu sto prica ili ne?"

"Nisam o tome razmišljao," ušao je i zatvorio vrata. "Ali može ta što priča."

Nasmesila se "To ce biti zanimljivo."

"Samo da ne priča ono što ne treba," nasmešio se i ušao u dnevnu.

Nasmejala se "A sta to ne treba da se prica?"

"Pa neke stvari," nasmešio se.

Nasmejala se i sela. "Koje?" insistirala je.

"Pa neke. Koje ne mora svako da zna," otišao je do kuhinje po sok.

Nasmejala se i lepo se smestila u sofi.

Doneo im je sok od jagode "Izvoli," pružio joj je čašu.

"Hvala." nasmesila se "Moj omiljeni." otpila je par gutljaja.

"Znam," nasmešio se i seo.

"Znam da znas." nasmesila se "Ti uvek znas sta trebas da uradis ili u ovom slucaju doneses."

"Pa ti si žena koju volim. Moram sve da znam o tebi," nasmešio se.

Naslonila se na njega."Ja ne radim toliko stvari za tebe." rekla je osecajuci se nekako krivom.

"Spremaš mi da jedem i to je dosta," nasmešio se i zagrlio je.

Nasmesila se tuzno. "To nije nista." zagrlila ga je jednom rukom oko struka.

"Ali meni znači," nasmešio se.

"Pa onda uredu." klimnula je glavom razmisljajuci sta bi mogla da uradi za njega.

Poljubio ju je u kosu, a potom otpio malo soka.

Setila se necega,mada joj ni to nije izgledalo kao nesto posebno,ali u ovom trenutku samo joj je to padalo na pamet."Roberte?"

Okrenuo je glavu ka njoj i pogledao je "Molim?"

"Pa..." oklevala je "Secas se onoga sto sam juce svirala?"