Nasmeje se "Naravno da bi." ode do ormara.

Gleda u nju.

"Hmm...uzmemo ovo." izvadi 4 majce kratkih rukava "I ovo." 2 dugih,i gleda po ormaru "I ovo ti treba." kaze vadeci sortseve "I pantalone." izvadi i njih i sve to stavi na krevet. "Pa to je to.Jos ves i carape." nasmeje se

Smeje se i gleda u nju "Brza si."

Nasmeje se "Ne mirslis da je previse?"

"Ne," uđe u kupatilo po veš i kozmetiku.

"Pa onda smo gotovi." smeje se "Ne znam da li ti treba jos nesto."

Izađe iz kupatila i spusti na krevet, veš, peškire i kozmetiku. "Mislim da je to sve," otvori gornje pregrade ormara kako bi uzeo torbu.

Nasmeje se "Jos samo sebe da spakujem."

"Siguran sam da ćeš i to brzo," nasmeši se i zatvori pregrade kad uzme torbu.

"Da,samo koliko mi stvari treba za 5 dana." smeje se

"Nemoj mi reći da ti treba mnogo više nego meni?" Gleda u nju dok pakuje stvari u torbu.

"Pa ne mnogo vise."

"Samo malo više?"

"Pa da,malo." nasmeje se

Nasmeši se i zašnjira torbu. "Ja sam gotov."

"Super." nasmeje se

Nasmeši joj se i podigne torbu sa kreveta i uzme telefon i ključeve sa natkasne.

"A idemo tamo odmah posle slavljenickog pica?" gleda ga

"Da, neću da vozim po mraku."

Nasmeje se "Zasto?"

"Pa zato što je mrak. I ko zna šta može da se desi."

"Da,ali ti si dobar vozac." nasmesi se "Ali u svakom slucaju necemo ici po mraku."

"Znam, ali mi put nije toliko poznat."

Zagrli ga "Uredu mili idemo pre mraka." nasmesi se