First topic message reminder :

Home sweet home

Cula je zvono na vratima i nije znala ko bi mogao da bude,predpostavljala je da Robert nece doci ako do sada nije dosao.Polako je ustala."Samo malo." Rekla je glasno jer je znala da ne moze brzo stici do vrata a nije zelela da posetilac ode.Otkljucala je vrata i otvorila ih. "Roberte!" Rekla je odusevljeno i nasmesila se kad je videla da je on,kao da se nisu videli minimum nedelju dana,a ne od juce. "Mislila sam da neces stici."

Nasmešio joj se "Koje oduševljenje." Bilo mu je drago zbog toga. "Mama me je pustila ranije."

"Dosadjujem se citav dan,jos uvek nisam bas sasvm pokretna." Nasmejala se i poljubila ga na blic. "Mama se oko 2h vratila na posao pa sam od tad sama,a mislila sam da neces doci tako da mozes reci da sam odusevljena."

Nasmešio se i ušao u kuću zatvorivši vrata za sobom. "Pa onda ću ti malo praviti društvo," uzeo ju je u naručje.

Zagrlila ga je oko vrata. "Odlicno,ovde nam bar vreme nije natempirano."

"To je odlično," nasmešio se i krenuo niz hodnik pa je stao. "Dnevna ili tvoja soba?"

"Meni je svejedno." Nasmejala se. "Kako god ti hoces."

Nasmejao se "Pitam gde si ležala, a ne da ja biram mesto?"

Nasmejala se. "Lezala sam u devnoj sobi."

"Pa onda ćemo tamo," krenuo je ka dnevnoj sobi.

"Ok." Nasmesila se i naslonila glavu na njegovo rame."Sta si pomagao mami?"

Ušao je u dnevnu sobu, ali je nije spustio na krevet već je seo i ostavio je u svom naručju. "Nešto oko cveća. Cvećara danas ne radi pa je rešila da 'malo' sredi baštu," nasmešio se.

Nasmesila se. "Reci joj da sam i ja rada da pomognem cim budem smela."

"Reći ću joj. Pa kako si danas?"

"Bolje nego kad sam bila u bolnici." Nasmejala se. "Ja se dobro osecam,samo moram da pazim kako se krecem i da ne sedim previse,ako osetim da me boli gde su sekli moram odmah da legnem." Udahnula je njegov divan miris i nasmesila se.

Nasmešio se "Hoćeš da te onda spustim da legneš?"

"Necu." Odmahnula je glavom smeseci se. "Ovako mi je najudobnije."

Nasmešio se i privio je bliže sebi "Kao bebica si kad se tako umiljavaš."

Nasmesila se. "Tvoja bebica." Podsetila ga je i poljubila mu vilicu.

"Tačno. Moja bebica," smešio se.

Nasmesila se i zazmurila."Stvarno te obozavam...i obozavam kada me ovako drzis."

"I ja obožavam tebe. I više bih voleo da si stvarno bila trudna nego što si morala na operaciju."

Nasmesila se a zatim pocela da gricka usnu ne znajuci sta da odgovori na ovo.

Shvatio je šta je upravo rekao i samo je odmahnuo glavom za sebe.

"Kada cemo da kupimo pticu?" Upitala je menjajuci temu. "Ako jos uvek zelis da je kupis."