First topic message reminder :

Moja kuća

- Nasmiješi se..

"Dobro shvačaš" smeši se.

" Znam. Dakle, pred tobom neću uspijeti ništa sakriti?"

"Baš tako" nasmeši se. "Osim ako se popraviš u tome,mada sumjam da bi mogla i tad nešto sakrit."

- Osmjehne se.-
" Znaš, lijepo je imati nekoga pred kime ne moraš glumiti, to je sve"

"Baš tako" nasmeši se.

- Zagrli ga s osmjehom.-

Ztvrati zagrljaj i poljubi je.

- Nasmiješi se.-

Hočemo sad ovako ležat ili?

- Slegne ramenima uz osmijeh,.-
" Kako hoćeš"

Nasmeši se i udobno se namesti na krevet.

- Namjesti se uz njega no zazvoni joj mobitel. Ostane ležati ne želeći se javiti i ne obazire se na zvonjavu.-

"Nečeš se javit?" prebaci joj ruku preko ramena.

- Uzdahne.-
" A hoću" - Javi se.-
" Tko je to?" - Upita drsko.-
" Molim?"
" Ne moguće. Hvala vam." - Spusti mobitel i ostane sjediti ne pomično dok joj suze idu niz lice.-

Gleda je i pita se šta je bilo pa lagano sedne pokraj nje."Reni,šta je bilo?" zagrli je sa jednom rukom a sa drugom joj briše suze.

" Umrla je.. Jedina obitelj koju sam imala.. Baka." - Snažno ga zagrli.-
" Znaš da su me roditelji poginuli u nesreći s avionim i da mi je jedino ona ostala. Sad nemam ni nje." - Trese se.-

"Žao mi je.Stvarno" grli je.
"Znam" klimne glavom. "Samo se izplači,biče ti lakše."

" Ne mogu. Suze jednostavno ne izlaze." - Odmahne glavom.-

"Možda je zato,jer još nisi u potpunosti dohvatila,to što se zbilo."

" Svjesna sam. Ostala sam bez ijedne osobe koja me ikad u životu voljela i sad sam u potpunosti sama. Ali ne meni nije žao već osjećam bijes."

"Bjes? Zašto bjes?" gleda zbunjeno u nju.

" Jer sam ostala bez svih koji su me voljeli.. Sama. I onda se drugi pitaju zašto sam takva kakva jesam." - Kaže glasnije ali totalno slomljenim glasom.-

"Nisi potpuno sama.Ja sam sa tobom." Mazi ej po kosi.

" Ne. Sama sam u ovome i ne treba mi nitko. Ni ti niti nitko."