" Ne znam više niti sama.. Možda me je briga. Takav ološ poput tebe nikad neće ići nigdje dalje od srednje škole. S tim ljudima se nikad neću više vidjeti na svome fakultetu. Tamo će biti novi ljudi koji nemaju pojma za to niti će ih biti briga" - Kaže glasnije ne obazirući se na prolaznike.-
- Priđe mu.- " Ideš igrati igrice?" - Upita s lažnim smiješkom pa se nagne nad njega.- " Ionako sad idemo doma, nemoj" - Kaže glasnije pa mu tiho doda.- " Ali uza sve ono što sam rekla.. nemoj." - Proguta knedlu.- " Ako treba, napraviti ću sve što kažeš.. Družit se s kime ti hoćeš, ponašati se kako mi ti kažeš i raditi što ti želiš" - Kaže tiho gotovo nečujno.-