- Dolaze Jennsen i Ciara.-

Spusti torbu i skine jaknu. "Izvoli sedi."

- Promotri kući i sarkastično se osmijehne pa sjedne.-
" Okej.." - Ne zna kako bi započela.-
" Koja je tvoja omiljena knjiga" - Upita te u sebi pomisli ako ih čitaš.-

Posmatra je i shvati šta misli. "Nisam je ja birao samo da znaš, ja bih pre stan nego kuću, ali ne može." Namršti se. "Ruši mi imidž."
Sedne. "Možda Voda za slonove, ili Harry Potter ili možda Twilght saga, a možda i Vampirski dnevnici, ali nek bude Voda za slonove, tebi?" Gleda je.

- Slegne ramenima.- " Valjda se navikneš kada si poznat.. I ovaj, ti ovdje živiš sam?" - Podigne obrvu, te upita mada se nije željela previše miješati.-
- Zastane iznenađena njegovim odgovorom.-
" Ovaj.. meni su romeo i julija, hmm orkanski visovi, twilight, te harry potter..." -

"Sam i zato ne volim velike kuće, ali hajde istrpeću i to do osamnaeste kad ću moći sam da biram." Nakrivi glavu.
Nasmeši se. "Ah da Romeo i Julija to je dobra knjiga, a dobra je i Prohujalo s vihorom."

" I o kojoj pišemo?" - Upita sad već opuštenije. Zagledala se u njega, jer u jednu ruku joj se sviđalo njegovo ponašanje nezainteresirano za slavu.
Nagne glavu prema zidovima dnevnog boravka koji su bili uređeni slikama pa se osmijehne.-

"Hm ne znam o nekoj koja se sviđa i tebi i meni." Uzme svesku pa se seti da je nije ponudio ničim. "Ovaj šta ćeš da popiješ?"

" Ne treba, hvala." - Uzdahne pa pogleda u njega.-
" Meni je doista svejedno, koju ti želiš.." - Doda pa uzme i ona bilježnicu.-

"Hm hajde o Harry Potteru, može?" Otvori svesku.

" Može" - Zapiše naslov te se nasmije.-
" Valjda nije previše djetinjasto."

Nasmeši se na komentar. "Pa Daniel ima 21. godinu i još uvek glumi Harryja pa ne deluje detinjasto."

" Dobro, tu si u pravu." - Nasmije se.-
" A i da se barem malo magije prisjetim kad u mom životu od te riječi nema ni m" - Slegne ramenima i nešto zapisuje.-

Posmatra je. "U svakom ima magije samo je treba otkriti."

- Pogleda u njega.-
" Da, ima dok je netko ne uništi, zar ne?" - Podigne obrvu pa odmahne rukom.-
" Vjerojatno ne znaš o čemu ti govorim, ti imaš i roditelje i sve što želiš u životu..."

"Pa da najgore je kad neko uništi magiju." Namršti se.
"Verovatno i ne znam, imam ih, ali su stalno na putu."

" Ni to nije u redu..
I uz tu uništenu magiju tu su i glupe predrasude.. Mrzim ih.
Nažalost danas ih svi imaju." - Namršti se.- " Vide samo stvari kakve su danas, a ne što ih je potaklo." - Pogleda što je on zapisao u bilježnicu pa klimne glavom.-

"A zar nisi ti bila ta koja je imala predrasude o meni, ili sam loše čuo?"
Podvuče naslov. "Ko je tebi bolji Harry ili Ron?"
Pogleda je. "Inače i ja ih mrzim."

" Nisam rekla da sam se predomislila." - Nasmije se.-
" A nemaš li ti predrasude o osobama koji nisu tvoji fanovi i koji jedva ne čekaju dobiti tvoji potpis? Ili o narkomanima?" - Ugrize se za usnu.-
" Inače, recimo da je Ron. Tebi?"

Nasmeši se. "To što ja mislim da su to obične balavice je drugo jer jesu, ponašaju se pomahnitalo, a što se narkomana tiče pa stvar je u tome što ja ne podnosim to, kao ni alkohol ni cigarete, ali ne kažem da se ne družim sa osobama koje to vole, ali moram da pazim na svoj ugled i prijateljstvo sa nekim ko koristi drogu ili druge opijume zna loše da se završi."
Počne da ukrašava olovkom slovo H. "Meni je Hermiona, ali ovako Harry, mada mi je i Ron super." Nasmeši se.

-pokuca tiho-

- Stegne grlo.-
" Samo pokušavam reći da svi to započinju iz nekih razloga.. Npr moji roditelji su me napustili kao malu bebu, oduvijek odrastam u domu, do prije godinu dana sam bila normalna odlična učenica, koja je obožavala muziku i glumu. Zatim sam se pokušala upisati u glumačku školu, i prošla je neka samo jer je dala više novaca. U to vrijeme sam bila slaba i zapala u loše društvo te se pokolebala." - Ugrize se za usnu shvativši da mu je sve to ispričala pa počne pregledavati zadatke.-

"Ciara?" Pogleda je tužno. "Žao mi je, ali nisi trebala upasti u depresiju i podleći tom poroku ima mnogo drugih načina da se sve sredi, meni u svemu pomaže Lena, eto došla je ovde samo zbog mene, a znam da mrzi sve to, ali mi je prijatelj i učiniće sve za mene, kao i ja za nju. Potrebni su ti pravi ljudi."
Ustane da otvori vrata. "Ćao"

- Ustane brzo.-
" Zaboravi da si išta čuo.. I kasno je već, trebala bih poći. Ne brini se staviti ću kapuljaču da me novinari ne prepoznaju. Vidimo se sutra." - Brzo govori, stavi kapuljaču i istrči van.-