First topic message reminder :

Moja kuća.

Okej onda

" To je sve?"

- Uđe unutra te se baci na krevet.-

- Uđe u svoju sobu i ode u kupaonu plačući.-
" Baš sve upropastim" - Kaže bijesno na sebe pa uzme drogu i nafiksa se.-

Dođe besan kod nje pošto je otišla i ostavila ga u pola reči i pokuca.

- Nakon što se nafiksa ode do vrata te otvori.-
" O to si ti, reci?"

"Da ja sam," gleda je "Očekivala si nekog drugog. Možda tvog bivšeg?" uđe unutra ne čekajući da ga pusti i zalupi vratima.

" Ne, nisam nikoga. Pa, reci zašto si došao?" - Sjedne na krevet sada opuštenije.-

"Ostavila si me ne pola reči i to me nervira."

" Pa reci onda do kraja..." - Ugrize se za usnu nastojeći ne gledati u njega.- " Mada doista ne želim slušati opravdanja ili bilo što slično.. I da ovo nije istina, izlaziti će i dalje u novinama takve stvari, a ja ću malo sumnjati i tako iznova."

"A-ha ti sumnjaš u mene, a šta je sa tobom?" pogleda je "Koliko se sećam rekla si da si prestala. I pogledaj se sad. Ja bar ne lažem već priznam, a ti..." zavrti glavom razočaran.

- Pogne glavu razočarana što sumnja u nju no ne odluči ništa reći već slagati jer smatra da je tako najbolje za oboje.-
" Da, nisam prestala. Lagala sam ti." - Kaže uvjerljivo.-

"Baš lepo, prosto divno, krasno. Čestitam ti. Niko nikad nije uspeo da me razočara i povredi tako kao ti. Ja tebe nisam ispitivao sa kim si sve spavala pre mene, a ti se buniš zbog poljupca koji se desio pre tri meseca, pre nego šta sam te i upoznao."

- Stisne zube zadržavajući suze. Osjećala je toliku krivnju radi toga što ga je optužila no nije željela priznati, znajući da se ponovo može tako što dogoditi. Pogleda u njega pa opet odmakne pogled ne znajući što da kaže.-
" To je sve?" - Upita jedva.-

"Samo to imaš da mi kažeš?" gleda u nju razočaran i povređen zbog svega što se desilo.

- Počne se igrati s nekim prstenom koji je bio u blizni kako ne bi morala gledati u njega.-
" Pa, pretpostavljam da je to sve.. Hvala na .. " - Poželi reći najlijepšim danima u životu no zaustavi se.- " Pa ovom svemu." - Nagne glavu i blago se osmjehne.-

Stegne vilicu i ruke kako bi zadržao sve ružne reči koje su se gomilale u njemu zbog besa koji je osećao u tom trenutku "Hvala. Hvala." zavrti glavom i nasmeje se sarkastično dok pokušava da razume njene reči "Nema na čemu. Drugog puta neće biti." pogleda je "I žao mi je što si me upoznala. Izvinjavam se što sam došao u vaše malo narkomansko kraljevstvo i poveo sa sobom fanove. Dosta mi je svega." Pogleda je, okrene se i izađe iz kuće.

- Kada izađe napokon odahne i počne plakati. Nije joj bilo jasno zašto mu je slagala i tako se ponijela ali i sam je rekao da druge šanse ionako nema.- Pomisli.-

-udje-

- Pogleda u nju,.-
" Hej"

-Ei

- Kimne glavom pa nastavi gledati u strop.-
" Kako si?"

-Dobro,ti?

" Loše, no oke."

-Sto je bilo????