First topic message reminder :

Ucionice,hodnici,kantina itd...

Smeši se. "Znam da su pantalone dosadne, a i sve devojke više vole suknjice, a i priznajem one bolje stoje," skrene pogled sa njenih nogu "i nema na čemu."

nasmeje se "da,bolje stoje" ponovi pa se ponovo nasmeje,a zatim joj u oci padne njegova gitara "Sviras?" klimne glavom prema gitari

Pogleda u gitaru kad vidi njen pogled. "Da, ti?"

"Ne bas,platno je moje podrucje" nasmesi se "Zustro sam odbila sve instrumente jer mi nisu dali gitaru ili bubnjeve,mada mi se violina cak i svidjala,ali nisam bas za kompromise" nasmeje se

"E vidiš ja ti nisam za slikanje." Smeši se. "A kako ti to nisu dali gitaru? Sviraš violinu?"

"Pa gitara i bubnjevi nisu bili dovoljno 'prefinjeni'" kaze tu rec nekim gadljivim tonom "pa sam zustro odbila i klavir i violinu,na kraju su digli ruke od mene,mada sam za violinu imala malo vise interesa,pa sam nesto i zapamtila,ali ne bi zeleo to da cujes" nasmeje se

Smeje se. "Mora da su ti roditelji puni kao brod i gadno dosadni i opterećeni pravilima čim im gitara nije 'prefinjena', ali klavir," zamisli se "on je divan kao gitara, šteta što te nije interesovao." Pogleda je. "Zar je tako loše?"

"Pa mozda jeste steta,ali kriv je njegov pristup" klimne glavom "poprilicno je lose" nasmeje se "ali se zato drzim kistova i palete,tu sam na svom"nasmeje se

"Moguće, ali uvek možeš da probaš. To deluje baš otmeno," smeši se "a šta crtaš?"

nasmeje se "I nije bas otmeno dok si prekriven slojevima boje,ali to nije razlog zasto to radim...mislim nije mi do otmenosti,toliko si verovatno shvatio...pa crtam razne stvari,uglavnom pejzaze i portrete" nasmesi se "mada ima i nekoliko njih sa Roverom,ali tesko je jer se stalno pomera,vise volim da radim uz model"

"To sam primetio bežiš od svega što je otmeno, i to se vidi." Smeši se "Priroda je baš lepa za slikanje, a Rover naravno da neće biti miran. Znači dobro ti idu portreti?"

"A kako se to vidi?" upita pomalo uvredjeno,mada ne da da se to pokaze.klimne glavom na drugi deo "Da,dobro mi idu"

"Pa trenutno na tebi su otmene samo te štikle, dok je sve ostalo više sexy nego otmeno, mada možda ja grešim, ako je tako izvinjavam se." Nasloni gitaru na sto da bi imao prostora za knjige.

"Nema potrebe za izvinjenjem" usne joj se izviju u osmeh i protiv volje "Samo sam bila znatizeljna"

"Pa zar nisu sve žene znatiželjne?" Nasmeši se.

"Nisam sigurna u to" nasmesi se "Hocu li imati cast da te cujem kako sviras?"
(jesu oni sad kao na casu?)

Pogleda u profesora koji ulazi u učionicu "Pa možda i hoćeš." nasmeši se.

Nasmeje se i snizi ton "Zasto samo 'mozda'?"

Nagne se preko stola i šapne joj. "Pa ne volim baš da sviram pred publikom."

Zamisli se pa mu odgovori takodje se neginjuci ka njemu "Necu nikom reci,casna rec" nasmesi se

Nasmeje se i dalje nagnut preko stola ka njoj sasvim blizu njenog lica. "Nisam mislio na tebe, već na sve oko nas."

Pogleda oko sebe i dalje u istoj pozi "Nisam mislila sad" nasmesi se "na casu smo,nego kasnije,kad budes raspolozen"

"Pa ovo je čas muzičkog" nasmeši se "tako da sam mislio da zato pitaš. Kasnije može."

Klimne glavom "Kasnije onda" nasmesi se sedajuci uspravno i prekrsti noge izgledajuci graciozno

Nasmeši se na to i sedne lepo prateći šta profesor govori.