"To nikada necu moci da shvatim" smeje se

"Što?" nasmeši se

"Ne znam,prosto mi je neshvativo da neko moze da prica o matematici"

"I takvi postoje"

"A ti si zivi dokaz" nasmeje se i razbarusa mu kosu

Smeje se "Što mogu"

"Nista,takav si i to je super" nasmesi se

Nasmeši se "da.A sad ni ti nečeš imat lepo sređenu kosu,ako ni ja" smeje se i razbaruša joj kosu.

"Eeej" pomeri se malo izbegavajuci njegovu ruku

Nasmije se "Pa ako možeš ti meni to,mogu i ja tebi"

"E pa ne mozes ako ne mozes da me uhvatis" pomeri se pa ode iza kauca tako da kauc bude izmedju njih smejuci se

Smeje se "I misliš da če me ovaj kauč sprečit da dođem do tebe?"

"Pa hoce kolko tolko,dok ne smislim gde da bezim" smeje se

"Nečeš imat vremena za bežat" smeje se

"Videcemo" smeje se pomerajuci se levo desno

"Sigurno hočemo" stane na kauč i skoči preko njega

otrci na drugu stranu kauca pa stane iza foteelje

"Vidim da stvarno brzo smišljaš kuda češ"

"Pa moram" smeje se

Smeje se i polako hoda prema njoj

Ide unazad pazeci da nesto ne srusi i gleda ga u oci

Hoda napred "pazi da nečeš prekucnit onu biljku tamo"

Zavrti glavom "Nisam tako naivna Josh" smeje se

Smeje se "Vredi pokušat"

"Pa samo ti pokusavaj" i dalje uzmice