-Ne znam. Kakvo mišljenje misliš da imam?-pogleda ga zainteresovano i vrati se da sedne za sto.

"Pogrešno. Sigurno ti je Stefan više po volji."

-Pogrešno? Hmmm..-pogleda ga zamišljeno i osloni bradu na ruke.-Šta misliš da mislim o tebi onda?-

"Hm da vidimo da sam drzak, pun sebe, da sam zao... Nema potrebe da nabrajam dalje."

-Mislim da možeš i da budeš dobar kad bi hteo.-osmehne se uglovima usana i okrene svoj lapis lazuli prsten koji je imala na prstu.

"Pa možda bih i mogao." Pogleda u njen prsten. "Zašto ti imaš taj prsten?"

-Nasleđe, recimo.-da neki približan odgovor i prekrije prsten rukom.

"Nasleđe?" Posmatra je.

-Ne baš bukvalno. Pripadao je jednom članu moje porodice.-odmahne rukom.

"Aha, a što ga je on imao?"

-Ubijao je vampire pa je ostao prsten.-spusti pogled, pitajući se da li je dobro što je to rekla.

"A kako se ti prezivaš?" Gleda u prsten.

-Gilbert.-podigne pogled.

"Gilbert." Zamisli se.

-Jonathan Gilbert?-podseti ga da mu pomogne i nasloni se na šaku, posmatrajući ga.

"Znam odlično ko je on." Namršti se.

-Ali ja to ne radim.-odmahne glavom i kaže brzo.

"Pa lepo od tebe što ti to ne radiš." Posmatra je.

-Pa, da, ne znam. Nisam za takve stvari. Ne smatram da sve vampire treba poubijati. Zavisi kakvi su.-

"Razmišljaš potpuno drugačije nego tvoj predak. On i moj otac su bili za ubistvo svih vampira."

Klimne glavom.-To je glupo, to su radili verovatno jer su se plašili za opstanak. Ali nisu svi vampiri zli.-slegne ramenima.

"Moguće da je zbog toga, ali ipak nisu imali pravo to da rade. Da ima dobrih vampira."

Mada im priznajem da su izmislili dobre stvari da bi ubijali i tražili vampire.

"Da kao što je onaj kompas."

-Da, znaš za njega?-pogleda ga pomalo zadivljeno.-Samo što sam ga videla samo na skici, nisam ga našla.-