1
Biću srećna ako čujem da si srećna Thu Feb 17, 2011 8:03 pm
WatsonㄨLovə.♡
Moderator
Moderator
Biću srećna ako čujem da si srećna
Život je kažu u većini slučjeva surov.Nekome donosi sreću,nekome tugu,mada nažalost ovo drugo nikako ne možemo izbeći.Postoje ljudi koji su tu i kada se smejemo da naš smeh upotpune,a postoje i oni koji naša osećanja u trenucima tuge pogoršaju.
Naći pravog prijatelja veće je blago od bilo kog na svetu.Danas su ljudi mnogo više okrenuti sebi i retko ko bi sve dao za neku osobu sa kojom nije u srodstvu i prema kojoj nema nikakvu obavezu. Međutim, postoje oni, retki, ali ipak postoje, koji su vredni pažnje. Ti ljudi se u današnje vreme skoro nikada ne sreću, ali ko naiđe na takvu osobu, taj je zaista srećan.On može dobiti bezuslovnog prijatelja, nekoga ko je jednostavno uvek tu, pa čak i ako nije prisutan fizički.Upoznale smo se u virutelnom svetu,nisam ni pomišljala da će mi ona jednog dana predstavljati ono što za mene predstavlja sada.Fizički toliko suprotne,a opet psihički smo činile jedno telo.Pre prijatelja meni je bila oličenje ljudske snage,borca,nekoga ko je kao riba,uvek isplivavao iz svih problema sam.Naučila me je da se borim,da shvatim prave vrednosti kod ljudi,naučila me je šta je pravi prijatelj.Nažalost,fizički je bila tu prisutna retko ,i to nas je nekim delom remetilo,jer smo u odredjenim situacijama bile jedna drugoj potrebne ,bar da se zagrlimo,i to bi bilo dovoljno Postoje ljudi koji ne umeju da sačuvaju prijateljstvo, pa kasnije pate zbog toga i sami bivaju povređeni. Oni su se jednostavno vodili nekim trenutnim osećanjima, bez ikakvog razmišljanja o posledicama. Iako me je svemu naučila,iz ne znam kog razloga ja sam bila ta koja nije znala da ceni,prokockla sam sve što sam imala,i izgubila je.Bila je čovek,i oprostila mi.Znam da nikad nije zaboravila,ali meni je njeno ’volim te’makar lažno,značilo više od bilo čijeg.Sve je teklo u najboljem redu.Znale smo zajedno i da ćutimo,zagrljene,ali bile smo zajedno...i samo smo nas dve bile važne.Bila sam toliko uzbudjena i srećna zbog tog susreta sa njom,da ni sama nisam znala da li da plačem ili da se smejem,od sreće naravno.Svaki trenutak sa njom pamtim,i imam trenutke kad se zamislim i mislima odletim u njen zagrljaj.Nisam mogla da zmislim da čemo biti hiljadama kilometra razdvojene,da će mi toliko nedostajati.Njen odlazak me je mnogo poremetio.I to što je daljina jerdna od prepreka zbog koje smo sada na distanci,nisam znala da u toliko lošoj meri može da utiče na mene i moju psihu.Kao što jabuka ima dve polovine,tako postoji i druga strana mišljenja,i nadam se da će sve biti bolje kad dodje..
Svima želim da bar jednom u životu iskuse pravo prijateljstvo jer će im mnogo promeniti život. To će, takođe, biti jedna od najlepših, ako ne i najlepša stvar koja im se dogodila. I tek da svi znaju: Treba voleti, jer u ovom surovom vremenu samo ljubav, porodica i prijateljstvo čine život i spasavaju od svih koji vam žele loše, a što se mog prijateljstva tiče, mogu da kažem samo: HVALA TAMARA,hvala za sve trenutke koje si bila uz mene,hvala za svu istinu koju sam videla zahvaljujuci tebi, za svu radost koju si donela u moj zivot, svu nepravdu koju si ispravila, za svaki san koji si pretvorila u javu.Beskrajno sam ti zahvalna za sve, biću srećna ako čujem da si srećna.Žao mi je što sam morala da izgubim ovakvu osobu da bih shvatila koliko mi znači.
Život je kažu u većini slučjeva surov.Nekome donosi sreću,nekome tugu,mada nažalost ovo drugo nikako ne možemo izbeći.Postoje ljudi koji su tu i kada se smejemo da naš smeh upotpune,a postoje i oni koji naša osećanja u trenucima tuge pogoršaju.
Naći pravog prijatelja veće je blago od bilo kog na svetu.Danas su ljudi mnogo više okrenuti sebi i retko ko bi sve dao za neku osobu sa kojom nije u srodstvu i prema kojoj nema nikakvu obavezu. Međutim, postoje oni, retki, ali ipak postoje, koji su vredni pažnje. Ti ljudi se u današnje vreme skoro nikada ne sreću, ali ko naiđe na takvu osobu, taj je zaista srećan.On može dobiti bezuslovnog prijatelja, nekoga ko je jednostavno uvek tu, pa čak i ako nije prisutan fizički.Upoznale smo se u virutelnom svetu,nisam ni pomišljala da će mi ona jednog dana predstavljati ono što za mene predstavlja sada.Fizički toliko suprotne,a opet psihički smo činile jedno telo.Pre prijatelja meni je bila oličenje ljudske snage,borca,nekoga ko je kao riba,uvek isplivavao iz svih problema sam.Naučila me je da se borim,da shvatim prave vrednosti kod ljudi,naučila me je šta je pravi prijatelj.Nažalost,fizički je bila tu prisutna retko ,i to nas je nekim delom remetilo,jer smo u odredjenim situacijama bile jedna drugoj potrebne ,bar da se zagrlimo,i to bi bilo dovoljno Postoje ljudi koji ne umeju da sačuvaju prijateljstvo, pa kasnije pate zbog toga i sami bivaju povređeni. Oni su se jednostavno vodili nekim trenutnim osećanjima, bez ikakvog razmišljanja o posledicama. Iako me je svemu naučila,iz ne znam kog razloga ja sam bila ta koja nije znala da ceni,prokockla sam sve što sam imala,i izgubila je.Bila je čovek,i oprostila mi.Znam da nikad nije zaboravila,ali meni je njeno ’volim te’makar lažno,značilo više od bilo čijeg.Sve je teklo u najboljem redu.Znale smo zajedno i da ćutimo,zagrljene,ali bile smo zajedno...i samo smo nas dve bile važne.Bila sam toliko uzbudjena i srećna zbog tog susreta sa njom,da ni sama nisam znala da li da plačem ili da se smejem,od sreće naravno.Svaki trenutak sa njom pamtim,i imam trenutke kad se zamislim i mislima odletim u njen zagrljaj.Nisam mogla da zmislim da čemo biti hiljadama kilometra razdvojene,da će mi toliko nedostajati.Njen odlazak me je mnogo poremetio.I to što je daljina jerdna od prepreka zbog koje smo sada na distanci,nisam znala da u toliko lošoj meri može da utiče na mene i moju psihu.Kao što jabuka ima dve polovine,tako postoji i druga strana mišljenja,i nadam se da će sve biti bolje kad dodje..
Svima želim da bar jednom u životu iskuse pravo prijateljstvo jer će im mnogo promeniti život. To će, takođe, biti jedna od najlepših, ako ne i najlepša stvar koja im se dogodila. I tek da svi znaju: Treba voleti, jer u ovom surovom vremenu samo ljubav, porodica i prijateljstvo čine život i spasavaju od svih koji vam žele loše, a što se mog prijateljstva tiče, mogu da kažem samo: HVALA TAMARA,hvala za sve trenutke koje si bila uz mene,hvala za svu istinu koju sam videla zahvaljujuci tebi, za svu radost koju si donela u moj zivot, svu nepravdu koju si ispravila, za svaki san koji si pretvorila u javu.Beskrajno sam ti zahvalna za sve, biću srećna ako čujem da si srećna.Žao mi je što sam morala da izgubim ovakvu osobu da bih shvatila koliko mi znači.