First topic message reminder :

-dodje Legolas i sedne ispod nekog drveta-

Pogledao je u dvorište "Pa trebali bismo. Možda nema struje."

"Moguce." Rekla je i malo se priblizila njemu.

Uzeo ju je za ruku.

Ispreplela je prste sa njegovim cvrsto ga drzeci.

"Bojiš se?" pogledao je u nju.

"Ne dok si ti tu." Nasmesila se.

Nasmešio joj se.

Nasmejala se."Sada sam se setila one veceri kada smo prvi put izasli i 'pali' u reku,tada sam se uplasila neke trave."

Nasmejao se "Sećam se, ali tad nije bio mrak."

"Da,ali nisam mogla da vidim sta je to kada smo u vodi." Nasmejala se. "Isto tako je mogla da bude i zmija."

"Mislim da zmija nije mogla biti. Ovo je grad i to čist. Tako da nije moguće da nas napadne zmija u reci."

Nasmejala se."Nista nije nemoguce." Rekla je i naslonila glavu na njegovu ruku. "Ko zna odakle je mogla da dodje,a i kad osetis nesto ljigavo na nozi prvo sto pomislim je da je nesto zivo."

Nasmejao se "Sa tobom se čovek ne može raspravljati. Za sve nađeš neki izgovor i objašnjenje."

Nasmesila se slatko. "Pa moram,inace bi u svakoj 'raspravi' ti 'pobedio'."

Smešio se "Pa ne pobeđujem uvek ja."

"Pa ne pobedjujes jer ja uvek nalazim neka objasnjenja." Nasmejala se.

Nasmejao se "Tačno tako."

"Znas ovo je i vrlo romanticno ako se gleda iz malo drugacijeg ugla." Nasmesila se.

"Iz kog ugla?" nasmešio se.

Nasmejala se."Pa iz tog da je prijatno vece,ne previse hladno,nebo puno zvezda i mesecine i da setam sa svojim buducim muzem,deluje mnogo romanticno."

"Pa to i jeste romantično," nasmešio se. "A sad idemo tamo gde su klupice i cveće da mogu da ti dam cvetić."

Nasmejala se."Idemo onda tamo." Rekla je iduci ka delu sa klupicama.

Seo je na klupicu i povukao je sebi u krilo.

Nasmesila se i sela mu u krilo pa ga zagrlila oko vrata.

"U koji stan želiš da idemo posle medenog meseca?"