Prostor oko pecina.

Izađu Ian i Lunja.

Nasmesila se i pogledala u nebo."Mesec je pun."

Pogledao je u mesec. "Divan je."

"Divno je sto sam sa tobom napolju." Nasmesila se.

"Jeste divno biti sam sa tobom bez igde ikog u blizini da nas ometa", nasmešio se.

"Bas tako." Nasmesila se. "Ne moramo da se plasimo zbog svakog zvuka.U pecinama se zvuk bas prenosi."

"Da, zato svako sve zna."

Nasmejala se."Pa nadajmo se ne bas sve."

Nasmejao se "Idu nam u korist vrata."

"Da.Bolje vrata nego paravan."

"Sa tim se slažem, onako bi se još više čulo."

"Sigurna sam da bi." Nasmejala se."Mada nisam cula da se iko zalio na Mel i Dzareda."

Zakikotao se "Nisam ni ja čuo bilo šta o tome."

"Tako da mora da i paravani sluze svojoj svrsi." Nasmejala se.

Nasmešio se "Pa izgleda da služe."

Nasmesila se.Svidjao joj se zvuk skripanja peska pod njenim nogama,miris brsljena i Ian uz nju.

Zagrlio ju je oko struka i privio uz sebe. Sviđalo mu se da budu sami i da ne moraju da šapuću.

Nasmesila se."Volim te Iane."

Nasmešio se "I ja tebe volim, Lunjo."

Nasmejala se."Stvarno je cudno da se taj blesavi nadimak zadrzao."

Nasmejao se "Pa više ti pristaje Lunja, nego Lutalica. Više ne moraš da lutaš."

"Znam." Nasmesila se. "Sad sam ovde za stalno."

"Da", nasmešio se i poljubio je.

Uzvratila mu je poljubac i zagrlila ga.