First topic message reminder :

Uzdahnula je."Nisam ti rekla...da sam...rekla mami da smo...ponovo zajedno.Drago...joj je zbog...mene...nas." nasmesila se

Secala se da je kod njega,ali nije imala snage da otvori oci i vidi da li je vec ustao,ili spava.

Promeškoljio se okrenuvši se ka njoj.

Osetila je da je tu i nasmesila se pa je progledala.

Pogledao je u nju i nasmešio se "Budna si."

"Vec neko vreme,al ne mogu jos da ustajem." Nasmejala se.

"Niko te i ne tera", privio se uz nju.

Zagrlila ga je."Znam."

"Baš je lepo ovako se buditi."

"Slazem se." Nasmesila se. "Konacno da se odmorim."

Nežno ju je poljubio. "Kako su ti rane? Boli li te?"

Uzvratila mu je poljubac."Kad kazes rane imam osecaj kao da sam bila u ratu." Nasmejala se. "Dobro sam,malo svrbe."

Nasmejao se "Dobro ranice. Hoćeš da namažemo neku kremu?"

"Mozda posle,sada necu da se pomeramo."

Nasmešio se "Kako ti kažeš, lutkice."

Nasmesila se siroko."Obozavam kad to kazes."

"A ja obožavam kad se tako smešiš."

Ponovo se nasmesila."Onda cu morati cesce da se smesim."

"Moraćeš", nasmešio se. "Nego šta bi htela da ti posle spremim za doručak?"

"A ti ces da spremis dorucak?" Nasmesila se. "Hmm...mozes da nam isprzis virsle."

"Pa samo smo ti i ja u kući. Nema ko drugi." Nasmešio se "Može."

"Gde su tvoji?" Upitala je i tek sad shvatila da ni sinoc nisu bili u kuci. "Otisli su na odmor?"

"Tako nešto. Otišli su na selo."

"Aha.Kad se vracaju?" Upitala je i zagledala se krzo prozor.

"Ne znam tačno. Za neki dan."

Prosla je prstima kroz kosu."Ona ustajemo?"