First topic message reminder :

Nasmešio se i zatvorio laptop "I šta si kupila?"

"Ja još manje znam. Ti imaš ceo spisak u glavi," spustio je laptop na sto i legao pored nje.

"Mislim da je dosta za danas." Nasmesila se i zagrlila ga.

Nasmešio se i zagrlio je "Okej, onda su nam sutra ne redu moji, venčanica i restoran."

"Mislicemo o tome sutra." Nasmesila se i zazmurila opustena u njegovom zagrljaju.

Nasmejao se "Dobro," namestio se uz nju i zatvorio oči.

"Hoce biti mnogo cudno ako se rasplacem na sopstvenom vencanju?"

Nasmešio se "Neće. Čuo sam da sve mlade plaču, kao i da imaju napad panike pre venčanja. Jedino čudno će biti to, ako me ostaviš pred oltarom."

"Onda dobro." Nasmesila se,pa je cula i ostatak njegove izjave."Zaboga Luke ne mislis valjda da je to jedna od mogucnosti? Da nisam htela da se udam za tebe ne bih pristala na tvoju prosidbu.Nemoj na to ni da pomisljas." Rekla je zustro.

"Znam ja da ti hoćeš da se udaš za mene, ali ko zna, možda se uplašiš od braka."

Prevrnula je ocima."Pa nije ti to neki bauk pa da se plasim."

"Ima kome jeste."

Pogledala ga je u oci."Da nije tebi?"

"Pa nije da nije. Pitam se hoću li biti dobar muž."

Malo se uplasila kada je rekao da se boji a onda se nasmesila."Samo ostani takav kakav si."

Pogledao ju je zamišljeno.

Pogledala ga je nesigurno."Pa ako si se predomislio..." Ostavila je recenicu nedovrsenu.

Odmahnuo je "Nisam se predomislio."

"Jesi li siguran?" Upitala je grizuci usnu.

"Siguran sam. Nije to u pitanju. Mislim da bih se isto pitao i da se ženim kasnije."

Klimnula je glavom zamisljeno.

"A da se nisi ti predomislila?"

"Nisam." Kaze odlucno.U celoj toj zbrci sto je njen otac napravio samo joj je to imalo smisla,i bojala se da se on ne predomisli.

"Onda u nedelju imamo venčanje i kraj priče o predomišljanju."

"Ja se nisam predomisljala." Promrmlja tiho i ponovo legne.

"Nisam ni ja."