"Hmm" zamisli se."Ništa,samo doručak jedem.Zašto?"

"Pa... pitao sam se da li bi išla sa mnom na ručak?"

"Pa...mogu.Ali ako budem bila malo lošje raspoložena nemoj mislit da si išta krivo rekao."

Nasmeši se zbog potvrdnog odgovora "Neću to misliti."

"Dobro" nasmeši se i pogleda na sat."Šta imaš ti sad?"

Pogleda na sat "Imam engleski."

"Kako ti ide?"

"Ide mi super," nasmeši se.

"I meni ide super englezki" nasmeši se.

"Nije težak kao matiš."

"Baš tako.Tamo nema formula za zapamtit" smeje se.

"Tačno. Zato je i lak," smeši se.

Nasmeši se i klimne glavom i tad zvoni za početak časa."Trebali bi iči na časove" nasmeši se mada bi rađe ostala ovde sa njim.

Nasmeši se i pomisli Prokleto zvono! Pogleda u nju "Da trebali bismo ići na časove."

"Pa vidimo se kasnije,onda."

"Vidimo se," mahne joj i ode na svoj čas.

Mahne mu i ode na svoj čas.

Posle časova za vreme velikog odmora ode do svog ormarića da ostavi knjige i da sačeka Sonyu.

Posle časova hoda namršteno zbog matematike do svog omarčiča i ljuto ga otvori.

Ostavi svoje knjige i krene ka njenom ormariću, ali kada vidi da je namrštena uspori korak.

"Prokleta matematika" progovori tihim glasom i stavi knjige u omarčič.

Stane pored jednog ormarića pitajući se da li da joj priđe ili ne.

Uzdahne te zatvori omarčič i nasloni se na njega.

Gleda u nju. Možda je bolje da je ne uznemiravam.

Udahne i izdahne par puta kako bi se smirila.