"Da. Svirala si onu kompoziciju što nisam mogao da pogodim od koga je."

"Pa nisi mogao da pogodis jer...pa nije ni od koga."

Pogledao ju je zbunjeno "Kako to misliš nije ni od koga?"

"Pa lepo...to je ono sto...pa to sam ja svirala." rekla je ne znajuci kako da mu kaze.

"Pa znam da si ti svirala. Nikog nije bilo u kući osim nas dvoje. Ali je pitanje šta si svirala?"

"Pa ono...sto sam svirala...sama sam smislila,nisam svirala niciju kompoziciju."

Pogledao je u nju "Čekaj... ti to pokušavaš da mi kažeš da..." zastao je i nasmešio se. "Ono je tvoja kompozicija koju si krila sve ove godine?"

"Nije to bas kompozicija." nasmesila se "I nije da sam je krila."

Nasmešio se "Šališ se? Od prvog dana kada sam saznao da sviraš pokušavam da te ubedim da sviraš nešto svoje i ti nisi htela."

"Pa nije mi se svidjalo." nasmesila se "A i nisam zelela da iko to cuje."

"Pa meni se svidelo ono što sam čuo pa mi zato nije jasno zašto ne želiš da je neko čuje?"

"Ne znam." slegla je ramenima "I dalje ne zelim da je cuje jos neko."

"Pa zašto? Meni se sviđa."

Nasmesila se "Drago mi je da je tako." zagrlila ga je "Ali nije za javnost."

Nasmešio se "Dobro, kako ti želiš."

Nasmesila se i poljubila ga. "Drago mi je sto si je cuo."

"I meni je drago što si konačno rešila da mi je odsviraš," smešio se.

"Nisam planirala da ti kazem sta sam svirala." prizna mu.

"Pa zašto si mi sad rekla?" Pogledao je u nju.

"Zato sto sam mislila da bi ti bilo drago da znas." nasmesila se

"I jeste mi drago."

Nasmesila se "Zasluzio si da znas.Zao mi je sto ti ranije nisam odsvirala to."

"Nema veze. Dovoljno mi je da znam da sam je prvi čuo," nasmešio se.

Nasmesila se "Prvi i jedini."

Nasmejao se "Pa imam vremena da te ubedim da to još neko čuje."