"Šta češ reči."

"Šta ću reći?"

"To,da sam dosta premlada za tebe ili bilo kog,da si moram nači nekog mojih godina.Dobro neki bi rekli još da ne izgledam tako i veroatno boš rekao i da je bila tetka Rose u pravu i da si je trebao slušat kad ti je rekla da me ostaviš."

Zagleda se u nju i podigne obrvu ne verujući da je pogodila sve što je hteo da kaže. "Ko kome ovde čita misli?"

"Ti,ali nije teško pogodit šta češ reči.Svi bi tako rekli."

"Pa normalno da bi svi to rekli."

Klimne glavom."Da,idem?"

"Ne."

Gleda ga i blago se nasmeši."Mislila sam da me nečeš želet videt više."

"Neću da pružim to zadovoljstvo Rose," nasmeši se.

Nasmeši se."Baš ne podnosite jedni drugog,jel?"

"Mrzim tu kučku. Samo se meša u moje stvari."

"I u moje,ako smo več kod tog."

Nasmeje se "Pa sad su i tvoje, ali pre nisu bile."

"Našla bi ona i drugi način,da mi uništava život."

"Tebi? Što tebi?"

"Ako je več mami,zašto ne bi i meni."

"Pa tebe 'voli'. Tako mi ona reče."

"Rekla je i meni to.Ali znaš nju."

"Znam da je kučka i to plava kučka."

"I šta možeš dobro očekivat,od plave kučke?" smeši se.

Nasmeši se "Ništa dobro. Pa idemo li?"

"Baš tako.Da,idemo.Ako se nisi predomislio."

"Nisam. Nego trebali bismo doneti nešto tvoje odeće ovde."

"Kad se budemo vračali mogli bi se ustavit kod mene,da uzmem ono što mi treba."