Uđe u kuću, tresnuvši vratima za sobom, besan na samog sebe. Ode u sobu. Istušira se i presvuče se. Obuče crne pantalone i svoj omiljeni beli džemper. Siđe dole i uzme da doručkuje. Kada završi sa doručkom uzme knjige koje su mi potrebne, izađe iz kuće i ode u školu pošto mu treba više vremena da stigne jer su kola ostala na školskom parkingu.

Posle skole dodje kao sto je i rekla da hoce i pokuca.

Ustane iz kreveta, ugasi tv i ode da otvori. Na sebi ima belu trenerku. Otvori i nasmeši se kad je vidi "Ćao."

Nasmesi se "Cao." Tek kad vidi da se on presvukao bilo joj je glupo sto nije prvo otisla kuci da se presvuce a ne da odmah doleti do njega.

"Uđi." Pomerio se sa vrata da je propusti da uđe unutra.

Usla je unutra i pocela da razgleda.Nije uocila neke velike promene u rasporedu namestaja."Jesi bolje?" okrenula se i pogledala ga

Klimnuo je glavom "Jesam. Popio sam lek i ručao sam." Ušao je u dnevnu sobu za njom "Hoćeš ti nešto?"

"Ne treba,hvala." nasmesi se pa sedne.Nije znala odakle da pocne,i sta tacno zeli da mu kaze nakon onoga.

Seo je preko puta nje i pogledao je čekajući da ona nešto kaže.

Gledala je u njega i resila da mora nesto da kaze,jer ce ovako samo misliti da ga je slagala ili da se predomislila ili nesto slicno. "Pa mislim de definitivno moramo da popricamo." udahne "Ja...ja mislim ono sto sam rekla,i stojim iza toga,ali ne znam...koliko to menja stvari."

Gledao je u nju pažljivo je slušajući. "I ja stojim iza onoga što sam rekao. I kao što sam već rekao ne očekujem ništa." Navikao je da ne očekuje ništa za ovih šest meseci tako da mu ni sad neće biti toliko teško.

Uzdahne "Volela bih da moze sve da bude kao ranije,ali sam jednostavno prevelika kukavica da bih probala,bar za sad."

Slegnuo je ramenima. "Znam da ne može da bude kao pre. Sam sam kriv."

"I sta sad?" pogleda ga i pocne da preplice prste.

"Ništa. Meni je sad lakše kad znaš šta osećam. Ali znam i da je vreme da svako krene svojim putem. Tako da..." ostavi rečenicu da visi u vazduhu.

"Aha.Uredu onda." klimne glavom.Nije znala sta da mu kaze.Ocigledno je da ni jedno ni drugo nece predloziti bilo sta konkretno.

Spustio je pogled gledajući u knjigu na stolu koju mu je ona poklonila. Uh nisam sklonio knjigu.

Nije znala sta da radi."Drago mi je da si bolje." kaze iskreno,pa skrene pogled i vidi knjigu i nasmesi se,ali nije htela da kaze bilo sta.

Nasmešio se "Hvala." Situacija mu je delovala napeto i nije znao šta da uradi. Bila je tu ispred njega i još u njegovoj kući. Sami su i on samo sedi i ćuti. Budalo. Kukavice!

Uzdahne "Trebala bih da krenem,nisam ni bila kuci." trudila se da smisli neki razlog zasto mora da ide.

"Ok." I sad je pusti da ide. Pa ti nisi normalan. Trepnuo je da razbistri misli.

Ustala je i uzela torbu "Pa vidimo se u skoli,ako dodjes sutra."

Ustao je kad i ona "Pa vidimo se."

Pogleda ga zeleci da uradi jos nesto al nije znala da li bi trebala.Pa je samo klimnula glavom.