Grlio ju je i stezao ne želeći da je pusti. Bojao se da će ga ostaviti i otići sa Hitklifom i da će mu uzeti dete, a to joj neće dozvoliti. "Zašto si mi to uradila? Zar me uopšte ne voliš? Zar je sve ono što si mi rekla bila laž?"

"Nije." Promucala je placnim glasom ne pustajuci ga."Tako mi je zao." Tiho je rekla i dalje placuci.Htela je da mu kaze koliko ga voli i koliko joj on znaci ali je znala da to ne bi imalo nikakvog smisla,da bi verovatno pomislio da laze i udaljio je od sebe.Samo je nastavila da jeca.

"Da, žao ti je," odgurnuo ju je od sebe. "Nemoj da brineš, neću te najuriti. Ne pre nego što se dete rodi. Neću ti dozvoliti da me ostaviš i odvedeš moje dete kako bi se ti smucala sa drugim muškarcem. I još si mi ga dovela u kuću. Moju kuću." Bio je besan i više nije obraćao pažnju na njene suze.

'Ne pre nego sto se dete rodi.' Odzvanjalo joj je u glavi.Uzece mi dete. Panicno je pomislila obrlivsi se oko stomaka.Nije mogla da dopusti nikome,pa ni njemu da joj oduzme dete.'Moju kucu.' Bila je sledeca stvar sto je primetila,vise nije bila 'nasa'.Suze su joj jos jace tekle dok se trudila da dodje do glasa. "Nisam...nisam ga ja dovela." Mucala je gledajuci u pod.

"Ne laži!" Ušao je u njihovu sobu "Ulazi unutra i lezi u krevet. Neću da se nešto desi detetu. Doktor dolazi za sat vremena," naslonio se rukama na njen noćni stočić i oborio pogled na njene parfeme i kreme.

Usla je unutra udarivsi ramenom o stok vrata jer joj se vid mutio zbog suza,Ostro je udahnula kroz zube i uhvatila se drugom rukom za rame.Doteturala se do kreveta. "Kunem ti se da nisam znala da si ga zaposli." Rekla je kroz suze uzimajuci maramicu i pocela da ih brise

"Ali si mu sigurno poslala pismo moleći ga da dođe i tražio posao kako bi ti bio bliži. S obzirom da sam sad kod kuće, a ne u Francuskoj mora da ti je bilo jako teško da ga viđaš?" Nije hteo da je pogleda dok je ključao od besa i ljubomore. Kroz sećanje mu je proletela slika nje i njega u štali kako se ljube dok je on grli. Stegao je vilice.

"Zadnji put sam ga videla nedelju dana pre vencanja,ali znam da mi ne verujes." Rekla je ocajno. "Nikakvo pismo mu nisam poslala jer mi nije trebao." Govorila je pribranije.Suze su polako presusile,prokrcile su put krvici,grizi savesti i tugi koju je osecala jer je nepovratno izgubila Fransou.

"A što on kaže da dete nije moje?" Okrenuo se ka njoj i besno je pogledao.

"MOLIM?!" Pogledala ga je razrogacivsi oci,nije ni bila svesna da je to viknula.Nije mogla da zamisli da je Hitklif mogao tako nesto da kaze.Dosao je samo da bi mi unistio brak. Pomislila je besno ali je sada bilo kasno,sama mu je pomogla da ga unisti.

"To što čuješ." Gledao je u nju stežući naslon stolice kako bi se smirio jer mu se činilo da bi bio u stanju i da je udari. "I samo da znaš bilo moje ili ne, neću ti dozvoliti da mi ga uzmeš."

Zavezao joj se cvor u stomaku i pocela je tesko da dise."Ali tvoje je." Rekla je skoro necujno.Nakon sto joj je rekao da veruje da je bila nevina jer se ujutru uverio u to nije pridavala znacaja pomisli na to da bi on mislio da dete koje nosi nije njegovo,al je Hitklif sve upropastio.Ustala je i nesigurno mu prisla. "Moras mi verovati." Rekla je tiho.

"I verovao sam u to, sve dok mi nije rekao da sam naivan i da ću videti o čemu priča kad se dete rodi. I ne bih pridavao značaja tome da te nisam video u njegovom zagrljaju. NJEGOVOM, A NE MOM! To boli. Posebno kad voliš tu ženu, a vidiš je sa drugim."

"Nikada mu nisam dozvolila da me dodirne na taj nacin." Govorila je tiho jer je bilo strasno stid.Okrenula mu je ledja i sela na ivicu kreveta."Niko me nije dodirnuo na taj nacin osim tebe,verovao ili ne." Progutala je knedlu trudeci se da zaustavi sledecu bujicu suza.Pogledala ga je nesigurno. "I ja volim tebe,on odvano nije u mom srcu ili mislima ali ni to nema svrhe da govorim." Ponovo je pogledala u pod.

"I šta sad? Misliš da mogu da izbacim onu sliku iz glave?" Ponovo se razbesne čim se setio. "Očekuješ da sve zaboravim? Misliš da ću da dozvolim svakom bednom seljaku da se sprda sa mnom kako mu se ćefne? E pa neću. NEĆU!" Uzdahnuo je "Kad god te pogledam zamišljam te u krevetu sa njim i to me ubija."

"Znam da neces." Rekla je utuceno "Onda nemoj ni da me gledas,trudicu se da ti se sklonim sa puta." Rekla je tiho a glas joj je pukao posle svake druge reci.

Lola ih je slušala u kuhinji kako viču jedno na drugo i to ju je bolelo pošto je volela Fransou kao brata ili sina kog nije imala, a zavolela je i Sarah u. Nije želela da se svađaju. Imala je utisak da će joj se porodica rasturiti. Leon je došao do nje i obavestio je da doktor stiže. Pojurila je na sprat kako bi ih stišala pre nego što doktor stigne jer je znala da ne žele tračeve.
"Kao da je to pa lako?" Frknuo je besno. "Živimo u istoj kući."

Suze su joj ponovo krenule jer je postajala sve svesnija cinjenice da ce je izbaciti iz kuce cim rodi bebu. "Mislim da Loli i Leonu ne bi smetalo da budem u njihovoj kuci,niko ne mora da zna,ako neko dolazi dovoljno sam blizu da me mozete brzo pozvati." Rekla je drhteci,zelela je da mu sto moze vise olaksa kada je vec uradila nesto tako uzasno.

Sad želi da živi sa njima. Gledao je u nju 'streljajući' je pogledom "Genijalna ideja! Samo gledaš da mi pobegneš iz kuće. Misliš da sam glup? Da ne shvatam šta hoćeš da uradiš? Hoćeš da mi uzmeš dete."

"Ne zelim da idem iz kuce." Rekla je malo pribranije."Znam da nisi glup." Rekla je razgovetnije. "Ali nisam ni ja,i znam...znam..." Ponovo su suze pocele da je guse. "Ne zelim da ti uzmem dete...ali mislim da ces ti bas to uraditi."

"Neću dozvoliti da moje dete raste uz drugog čoveka. I nek ti to bude jasno. Ako želiš da odeš i ostaviš me neću ti braniti, ali dete ostaje sa mnom." Bio je spreman da je pusti da ide, ali to ga je bolelo toliko jako da je imao osećaj da će mu srce pući. Zašto mi je to uradila? Pobogu volim je. Pao sam na kolena i priznao joj to, a ona mi ovako vraća.
Lola je pokucala i ušla ne čekajući odgovor. 'Prestanite! Mislite na to dete. Nije krivo za greške svojih roditelja. A i doktor je stigao kako bi vam rekao da je dete dobro, ali sad ko zna šta će reći, kad je vidi ovakvu.' Pogledala je u Fransou 'Pogledaj na šta liči.' Prišla je Sarah i i zagrlila je.

"Nikada ne bih svojevoljno napustila ni tebe ni svoje dete." Rekla je trudeci se da zaustavi suze ali one su tekle i bez njene 'dozvole'. Nije mogla da veruje da on misli da je sve sto mu je rekla bila laz,da ga ne voli.Ali je znala da to verovatno ne treba da je cudi.Sta si pa ocekivala?Da ti i nakon ovoga veruje? Kada je Lola zagrlila samo je pocela jos jace da jeca.Nije ni bila svesna koliko joj je trebao neko da je zagrli.Naslonila je glavu na njeno rame trazeci tu utehu.Maltene da nije ni registrovala da je rekla da je doktor stigao.

Gledao je u nju, a onda je pogledao u Lolu i izjurio iz sobe bez ijedne reči. Lola je bila u pravu morao je da misli na dete, a, ako ostane sam sa njom u sobi opet bi se svađali i to ne bi bilo dobro za bebu. Želeo je to dete i učiniće sve da se ono rodi zdravo, makar morao opet da živi sam.
Lola ju je nežno potapšala po leđima i uzela maramicu i obrisala joj suze 'Pobogu šta je ovo bilo? Sinoć ste bili tako srećni. On je jutros pitao gde si i izašao je iz kuće sa osmehom na licu da te potraži da jedete zajedno. Nije hteo da jede sam. A sad...' zavrtela je glavom.

To sto je Lola rekla izazvlo je jos jednu bujicu suza."Ja sam kriva.Sve sam upropastila." Govorila je kroz plac i dalje grleci Lolu,trudeci se da nadje utehu. "On je tako divan i tako ga volim." Rekla je tiho tresuci se. "A sada cu ostati bez njega i...i..." Ponovo je pocela da jeca. "I uzece mi dete." Zavrsila je grcevito stezuci Lolinu haljinu.

'Nemoguće da ste za sve vi krivi. Šta se sad desilo?' Lola je gledala tužno u nju dok je pokušavala da je smiri i sredi za posetu doktora. 'Nije on takav. Neće vam uzeti bebu.'